11_DogFoodNutritivne potrebe odraslih pasa

Odraslim psima koji su završili rast i razvoj, potrebna je manje-više ista količina hrane koja ima funkciju održavanja nesmetanog rada fizioloških funkcija pasa.

Postoje dva izuzetka od ovog pravila. To su trudnoća i dojenje kod kuja i periodi visoke telesne aktivnosti kao što je lovna sezona, pripreme za izložbu i intenzivni treninzi radnih pasa, kada je odraslim psima potrebno više hrane.

Kojom hranom hraniti odrasle pse?

Danas postoji veliki izbor kvalitetne hrane za pse svih uzrasta.

Kvalitet sastojaka, ukus i cena su svakako najvažniji kriterijumi za izbor hrane.

Potrebna količina proteina visoke biološke vrednosti (animalnog porekla), masti i ulja kao izvore energije i esencijalnih masnih kiselina (omega 3 i omega 6), ugljenih hidrata, minerala (posebno helatizovani minerali čija je resorpcija optimalna) i vitamina u optimalnom balansu je prvi kriterijum. Sastojci dobijeni za gotovu hranu ne smeju da potiču od leševa životinja, ne smeju da sadrže antibiotike, hormone, veštačke pojačivače ukusa, mirisa i boje. Ukoliko hrana sadrži zdrave i kvalitetne sastojke, pas je rado jede i bez veštačkih aditiva koji mogu biti štetni po zdravlje životinje.

Svakako da i rasne specifičnosti, način života i telesna kondicija utiču na izbor hrane. Srećom, danas je moguće naći na hranu koja je specifično formulisana za male, srednje i velike rase, uzimajući u obzir razlike među njima (male rase imaju brži metabolizam i zahtevaju gotovo dva puta više energije po kilogramu telesne mase, dok je velikim rasama potrebno više gradivnih elemenata za kosti i hrskavicu koje se brzo razvijaju i nose veliki teret u poređenju sa malim rasama).

Pas mora uvek da ima dostupnu svežu vodu za piće.

 

Koliko hraniti?

I to zavisi od rase, načina života i stanja ugojenosti životinje. Generalno, treba početi sa preporučenom količinom navedenom od proizvođača, a onda tu količinu prilagođavati stanju ugojenosti jedinke.

 

Kako hraniti?

Po pravilu, odrasli psi se hrane jednom do dva puta dnevno. Male rase svakako dva puta, jer im je želudac relativno mali, mada i psi velikih rasa, posebno ako jedu halapljivo, mogu imati koristi ukoliko im se količina hrane podeli u dva obroka, jer se na taj način smanjuje verovatnoća dilatacije želuca i ostalih problema digestivnog trakta.

Hranjenje odraslog psa mora da bude dnevna rutina i ritual kojim vlasnik utvrđuje svoju poziciju vođe čopora što je veoma važno za pravilan odgoj pasa.

Uvek se hrani manje-više ista količina hrane, na istom mestu i u isto vreme. Najbolje je odrediti mirno mesto koje se lako čisti. Za hranjenje je najadekvatnija metalna ili keramička posuda koja se lako pere. Hrana se treba servirati na sobnoj temperaturi, jer je na taj način prijatnijeg mirisa i lakša za varenje. Vrela ili hladna (iz frižidera) hrana može da ošteti sluznicu usne duplje i napravi probleme u varenju. Zato je bolje zagrejati hranu koja je bila u frižideru, posebno vlažnu hranu koja se mora čuvati na hladnom ako je pakovanje ili konzerva otvorena. Suva hrana se treba čuvati na sobnoj temperaturi, na suvom mestu. Većina pasa voli da grize suvu hranu, međutim ukoliko postoji razlog da pas ne može da jede čvrstu hranu, onda se ona treba potopiti vodom 15-ak minuta pre serviranja.

Takođe se mora uzeti u obzir da pas ne sme da trenira jedan sat pre i jedan sat posle hranjenja. Pored ostalih faktora, ovakvo hranjenje može povećati verovatnoću da dođe do širenja i okretanja želuca (gastrična dilatacija i volvululs), što je veoma težak zdravstveni problem koji može biti smrtonosan ukoliko veterinar na vreme ne pomogne.

Nagrade – grickalice

Svaki pas zaslužuje da, s vremena na vreme, bude nagrađen za svoje dobro ponašanje i ljubav koju nam pruža. Najbolja nagrada je u vidu hrane kojom se inače hrani. Količina koja se na ovaj način (mimo obroka) daje ne sme da prelazi 10-15% od ukupne količine hrane propisane kao dnevna doza.

Čime ne smete hraniti?

Ostaci sa naše trpeze, mada je nekada teško odoleti, ne smeju da se daju psima. Ako se nekada i popusti, to ne sme da bude više od 10% ukupnog obroka psa, a svakako nikako ne sme da se daje sirovo meso (opasnost od trovanja), pileće kosti koje se lako lome, čokolada, koštunjavo voće i grožđe koji mogu biti toskični za pse.

izvor:mediport.rs